Narodna skupština Republike Srbije je dana 17.10.2021. godine donela Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima Republike Srbije (“Sl. Glasnik RS, broj 36/2011, 99/2011, 83/2014- dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019).
Ciljevi:
Konkretizacija vec postojećih odredbi, uz nova rešenja kojim se povećava kontrola nad radom privrednih društava uz uvodjenje novih instituta, a koji se posebno ogledaju u:
* Efikasnijoj zaštiti manjinskih članova društva;
* Većem nadzoru i konkretnijoj regulativi prilikom zaključuvanja ugovora u društvu u kojima postoji lični interes fizičkih lica ili organa upravljanja;
* Usklađivanju sa Direktivama Evropske unije;
* Podsticanju u angažovanju akcionara i identifikaciji krajnjih akcionara društva.
Ono što je izazvalo posebnu pažnju su i izmene koje se odnose na obavezu registracije privrednih društava kao korisnika usluga Elektronske uprave, što podrazumeva obaveznu registraciju adrese za prijem elektronske pošte, kao i dostavljanje u skladu sa zakonom kojim se uredjuju elektronski dokument, elektronska identifikacija kao i dostava u jedinstveni elektronski sandučić na portalu eUprava.
Možda najzanimljivija, a svakako izmena o kojoj se najviše pisalo u proteklom periodu, omogućuje zainteresovanom licu da tužbom zahteva brisanje registrovane adrese društva. Presudu kojom se nalaže brisanje registrovane adrese sedišta društva sud po pravnosnažnosti dostavlja registru privrednih subjekata. Kao posledicu, registar privrednih subjekata pokreće postupak prinudne likvidacije ukoliko društvo u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude ne registruje novu adresu sedišta.
Novine:
* Zavisno od forme privrednog društva, izmenjen je način na koji se odlučuje o odobravanju poslova od ličnog interesa, procena vrednosti i detaljnost podataka o pravnom poslu koji se zaključuje. Dodatno, predviđa se obaveza isticanja poslova od ličnog interesa direktora i članova nadzornog odbora u godišnjim finansijskim izveštajima, za dvodomna društva; Posledice kršenja ovih odredbi povlače krivičnopravnu i prekršajnopravnu odgovornost, sa kaznama predvidjenim do 1 godine zatvora i 2 000 000 dinara;
* Uvodi se obavezna politika naknada u dvodomnim privrednim društvima. Politika naknada treba da sadrži potpune podatke o ugovorima zaključenim sa direktorom i članovima nadzornog odbora, strukturu naknada, broj akcija i varanata datih direktoru ili članu nadzornog odbora, sve fiksne i varijabilne delove naknade, objašnjenje kako se menja politika zarada i slično;
* Na zahtev lica koja poseduju najmanje 5% akcija u privrednom društvu, utvrđena je konkretna procedura prema kojoj im je omogućeno za dobijanje informacije o zaradama organa upravljanja;
* Usvojenim izmenama ukinuta je mogućnost direktora i nadzornog odbora da izdaju odobrene akcije privrednog društva po osnovu ovlašćenja statutom ili odlukom skupštine društva;
* Institucionalni investitor kao novina: Uvodi se pojam institucionalnog investitora (društva koja obavljaju poslove životnog osiguranja, reosiguranja, dobrovoljnog penzionog osiguranja), rukovodioca imovine (npr. investicioni fondovi) i savetnika za glasanje, kao i njihove obaveze, sadržina politike angažovanja institucionalnih investitora i rukovodilaca imovinom i slično;
* Konačno, predvidja se obaveza za akcionare da dostave svoje potpune podatke privrednim društvima u kojima poseduju akcije. Tako dobijene podatke, privredno društvo dužno je da skladišti i čuva u skladu sa odredbama koje su reglisane Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
Analizom usvojenih izmena, izvodimo zaključak da je krajnji i sveobuhatni cilj veća pravna sigurnost, transparentnije poslovanje, veća kontrola i sprečavanje zloupotreba od strane ovlašćenih lica.
