Stečaj predstavlja pravni institut čiji je cilj kolektivno namirenje poverilaca na najpovoljniji način, ostvarivanjem najveće moguće vrednosti imovine stečajnog dužnika. Sprovodi se pred nadležnim sudom na čijem području je sedište stečajnog dužnika, a pokreće se onda kada preduzeće više ne može da izmiruje svoje obaveze prema poveriocima. Razlozi za stečaj mogu biti: prezaduženosti, trajnija nesposobnost plaćanja, preteća nesposobnost plaćanja, nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način. Načela kojima se mora rukovoditi u stečaju su: zaštita svih poverilaca, obezbeđivanje jednakog tretmana i ravnopravnosti među poveriocima istog isplatnog reda, sprovođenje u što kraćem vremenskom roku i sa što manje troškova u skladu sa načelom hitnosti i efikasno vođenje postupka u skladu sa načelom ekonomičnosti.
U ovom članku ćemo najpre razmotriti koja su to ključna prava i obaveze poverilaca, nakon čega ćemo istražiti koje bi strategije tokom stečajnog postupka pomogle poveriocima da što efikasnije naplate svoja potraživanja i upravljaju rizicima u složenim uslovima stečaja.
Stečajni poverioci su sva lica koja na dan pokretanja stečajnog postupka imaju neobezbeđeno potraživanje prema stečajnom dužniku. Dele se u zavisnosti od vrste potraživanja koja imaju i to tako što se svrstavaju u isplatne redove, pa se stečajni poverioci nižeg isplatnog reda mogu naplatiti tek nakon što budu isplaćeni poverioci višeg isplatnog reda.
Prvi isplatni red čine neisplaćene neto zarade i doprinosi zaposlenih; drugi isplatni red obuhvata potraživanja po osnovu javnih prihoda; treći isplatni red odnosi se na potraživanja ostalih stečajnih poverilaca dok četvrti isplatni red uključuje neobezbeđene zajmove i slične obaveze prema povezanim licima.
U stečajnom postupku pojavljuju se još i razlučni, založni, izlučni poverioci i poverioci koji su primaoci finansijskog obezbeđenja. Poverioci koji spadaju u neku od ovih grupa nisu stečajni poverioci.
Razlučni poverioci su poverioci koji imaju založno pravo, zakonsko pravo zadržavanja ili pravo namirenja na stvarima i pravima o kojima se vode javne knjige ili registri i imaju pravo na prvenstveno namirenje iz sredstava ostvarenih prodajom imovine, odnosno naplate potraživanja na kojoj su stekli to pravo. Oni imaju pravo na srazmerno namirenje iz stečajne mase kao stečajni poverioci, ali samo ako se odreknu svog statusa razlučnog poverioca ili ako bez svoje krivice ne mogu namiriti svoje razlučno potraživanje, kao i u slučaju sprovođenja delimične deobe pre unovčenja imovine na kojoj imaju razlučno pravo. Založni poverioci su poverioci koji imaju založno pravo na stvarima ili pravima stečajnog dužnika o kojima se vode javne knjige ili registri, a nemaju novčano potraživanje prema stečajnom dužniku koje je tim založnim pravom obezbeđeno. Izlučni poverilac je lice koje, na osnovu svog stvarnog ili ličnog prava, ima pravo da traži da se određena stvar izdvoji iz stečajne mase.
Uloga različitih vrsta poverilaca u stečaju kao i potraživanja u različitim isplatnim redovima detaljnjije je regulisana Zakonom o stečaju. („Sl. glasnik RS“, br. 104/2009, 99/2011 – dr. zakon, 71/2012 – odluka US, 83/2014, 113/2017, 44/2018 i 95/2018).
Šta poverioci treba da znaju o svojim pravima i obavezama u stečajnom postupku? Da bi potraživanje koje poverilac ima uopšte bilo razmatrano tokom stečajnog postupka ono najpre mora biti prijavljeno nadležnom sudu. Prijava potraživanja se podnosi u pisanom obliku i to po isteku roka određenog rešenjem stečajnog sudije, ali najkasnije u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa u “Službenom glasniku Republike Srbije”. Pored toga što mora biti blagovremena prijava mora da sadrži osnovne podatke o poveriocu, sve relevantne informacije o dugu, uključujući iznos, kao i osnov potraživanja. Prijavom potraživanja na način propisan zakonom poverilac stiče svojstvo stranke u stečajnom postupku.
Dalje, u skladu sa načelom javnosti i informisanosti poverioci imaju pravo da budu obavešteni o svim fazama postupka, da izvrše uvid u podatke vezane za postupak, kao i da učestvuju na ročištima, daju primedbe na plan reorganizacije (ako postoji) predlažu lice koje će vršiti funkciju stečajnog upravnika, a sve to kako bi ostali informisani o statusu svojih potraživanja kao i da bi bolje sagledali situaciju stečajnog dužnika i sam postupak.
U stečajnom postupku se ne može izjaviti revizija, ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje niti se može podneti predlog za ponavljanje postupka. Ukoliko su pre otvaranja stečajnog postupka preduzete pravne radnje kojima se oštećuju poverioci ili se pojedini poverioci stavljaju u povoljniji položaj u odnosu na poverioce iste vrste, stečajni upravnik i poverioci mogu od dana otvaranja stečajnog postupka pa sve do održavanja ročišta za glavnu deobu da pobijaju ovakve pravne poslove, pravne i procesne radnje. Pravni posao ili pravna radnja stečajnog dužnika pobijaju se podnošenjem tužbe, a cilj je sprečiti neravnomerno namirenje.
Organi stečajnog postupka su pored stečajnog sudije i stečajnog upravnika, skupština poverilaca koja bira članove odbora poverilaca.
Uloga odbora poverilaca kao organa stečajnog postupka je značajna i uključuje aktivnosti poput davanja mišljenja stečajnom upravniku o načinu unovčenja imovine ili nastavljanju započetih poslova stečajnog dužnika. Odbor poverilaca kontroliše rad stečajnog upravnika na sledeće načine: razmatranjem izveštaja o stanju stečajne mase i statusa postupka; podnošenjem pismenih primedaba stečajnom sudiji na rad stečajnog upravnika kao i predlaganjem razrešenja postojećeg stečajnog upravnika i predlaganjem imenovanja novog.
Na rešenja stečajnog sudije odbor poverilaca može izjaviti žalbu, ukoliko je ista dozvoljena prema Zakonu o stečaju. Žalba se izjavljuje sudu višeg stepena preko prvostepenog suda u roku od osam dana od dana objavljivanja rešenja na oglasnoj tabli suda, odnosno od dana dostavljanja rešenja učesnicima u postupku, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Nekoliko korisnih strategija koje poverioci mogu primeniti kako bi zaštitili svoja potraživanja u stečaju:
Blagovremeno postupanje: Poverioci treba da se pridržavaju rokova za prijavu potraživanja, ali i ostalih rokova za preduzimanje radnji koje zakon definiše. Kašnjenje u podnošenju prijava, preduzimanju pravnih ili procesnih radnji može dovesti do gubitka prava na naplatu.
Aktivno praćenje postupka: Poverioci treba da prate sve aktivnosti u stečajnom postupku i da prisustvuju sastancima poverilaca. U skladu sa zakonom, oglasi, rešenja i drugi akti suda, se na dan donošenja, objavljuju na oglasnoj i elektronskoj oglasnoj tabli suda. Svi podnesci stečajnog upravnika i učesnika u postupku sa svim prilozima objavljuju se, odmah po prijemu, na javnom portalu nadležnog privrednog suda. Shodno navedenom, zainteresovana lica, poput stečajnih poverilaca imaju mogućnost da budu upoznati o toku stečajnog postupka. Aktivnim angažovanjem u skupštini i odboru poverilaca, mogu biti sigurni da su na vreme obavešteni o svim bitnim radnjama i imaju priliku da utiču na važne odluke.
Saradnja sa ostalim učesnicima u postupku: U nekim slučajevima, saradnja sa drugim poveriocima može doneti bolje rezultate. Poverioci mogu zajedno da se dogovore o strategijama, kao što su zajednički zahtevi ili pregovori. Dobrom saradnjom sa organima postupka poput stečajnog upravnika poverioci mogu osigurati efikasnije sprovođenje svojih prava.
Prodaja imovine: Prilikom prodaje imovine kojom rukovodi stečajni upravnik, poželjno je da poverioci isprate taj proces kako bi osigurali da se imovina prodaje po tržišnoj ceni.
Reorganizacija: Stečajni postupak ne mora se uvek okončati gašenjem dužnika, odnosno bankrotstvom, već se može preokrenuti u smeru reorganizacije stečajnog dužnika. Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije. Rok za podnošenje plana reorganizacije jeste najkasnije 90 dana od dana otvaranja stečajnog postupka.
Stečaj, iako najčešće percipiran sa negativnog aspekta kao kraj poslovanja, zapravo nosi potencijal za revitalizaciju i ponovno aktiviranje zarobljenog kapitala stečajnog dužnika koji može podstaći privredni razvoj. Zaštita potraživanja tokom stečajnog postupka predstavlja izazov za poverioce, ali dobro poznavanje svojih prava i obaveza, kao i strateško planiranje može znatno povećati šanse za uspeh u naplati dugova.
