Aktuelni globalni sukobi proizveli su značajne promene na finansijskim tržištima-od inflatornih pritisaka do povećane volatilnosti na berzama, u ovakvim uslovima i Bitkoin je u prvim fazama doživeo nagli pad da bi potom usledila stabilizacija uz i dalje izraženu fluktuaciju vrednosti. Iskusni investitori ovakve cikluse vide kao priliku za “ ulaz” jer su se ovakve tržišne korekcije pokazale kao dobre tačke ulaska pod uslovom da postoji adekvatno znanje i strategija. Često se u ovakvim situacijama zanemaruje poreski moment pa je značaj pravilnog poreskog planiranja u oblasti digitalne imovine, naročito u fazi realizacije potencijalne dobiti tokom bull ciklusa kada vrednost digitalne imovne dostiže vrhunce, ključna komponenta održive investicione strategije. Polazeći od aktuelne situacije, a imajući u vidu kako one koji planiraju ulazak na tržište digitalne imovine tako i one koji su već prisutni, u nastavku teksta donosim pregled poreskog tretmana digitalne imovine za fizička i pravna lica.
Kako i na koji način se može steći digitalna imovina u Republici Srbiji?
Sticanje digitalne imovine dozvoljeno je kako fizičkim, tako i pravnim licima shodno Zakonu o digitalnoj imovini. U praksi, ono se najčešće realizuje putem inostranih onlajn platformi, kao što su Crypto.com i Binance, ali i putem domaćih pružalaca usluga povezanih sa digitalnom imovinom (tzv. kripto-menjačnica), poput ECD i Crypto12. Obe menjačnice poseduju dozvolu za rad Narodne banke Srbije što ih čini legalinim menjačnicama za kupovinu i prodaju digitalne imovine, kako za fizička tako i za pravna lica.
U svetu digitalne imovine rudari imaju važnu ulogu jer oni obezbeđuju hardversku infrastrukturu za funkcionisanje blokčejna, njih treba razumeti kao jednu vrstu validatora svih transakcija koje se obavljaju na blokčejnu, a ti validatori za taj svoj trud dobijaju jedan vid nagrade tj. jedinice neke kriptovalute za koju je taj blokčejn vezan. Rudarenje (mining) je jedan vid sticanja digitalne imovine u srpskom pravu shodno članu 6 stav 2 ZDI, sa poreskog aspekta važne su odredbe Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o porezu na dobit pravnih lica, jer rudarenjem mogu da se bave fizička i pravna lica.
Kada fizička lica ”rudare” tada ostvaruju prihod van registrovane delatnosti pa je ostvareni prihod predmet
poreza na ostale prihode po stopi od 20% uz priznanje normiranih troškova, dok prihod ostvaren u okviru
registrovane delatnosti oporezuje se porezom na prihode od samostalne delatnosti po stopi od 10% (ZPDG član 38), ako govorimo o pravnim licima koja ostvaruju prihode od rudarenja oni ulaze u oporezivu dobit na koju
se primenjuje stopa od 15% nakon priznavanja troškova shodno Zakonu o porezu na dobit pravnih lica. Svako
pravno lice ili preduzetnik koji stekne virtuelne valutedužan je da o tome obavesti NBS, a ako pravno lice kupuje preko domaće licencirane menjačnice onda ta menjačnica izveštava NBS. Fizička lica koja imaju virtuelne valute ili njima trguju, nemaju obavezu izveštavanja NBS.
Mintovanje tokena (minting) jeste delom sličan postupak kao i rudarenje (mining) ali se odnosi na stavranje
tokena, to je proces u kome pojedinac samostalno kreira odnosno pretvara digitalni fajl (sliku, video) u jedinstveni, zamenljivi ili nezamenljivi token NFT koji se trajno beleži na blokčejnu. Ovaj postupak dokazuje vlasništvo i autentičnost čime sadržaj postaje siguran. Sa poreskog aspekta plaća se porez na kapitalnu dobit od 15% na razliku između dokazanih troškova mintovanja i prihoda od prodatog stvorenog tokena. Imaoci digitalnih tokena nemaju dužnost izveštavanja regulatora. NBS evidentira samo virtuelne valute
Poreski tretman otuđenja digitalne imovine?
Držanje digitalne imovine u svojini na hard ili soft wallet-u nije predmet oporezivanja, ali otuđenje digitalne imovine može imati za posledicu kapitalni dobitak ili kapitalni gubitak i to jeste “poreski događaj”, shodno Zakonu o porezu na dohodak građana i Zakona o porezu na dobit pravnih lica, u slučaju generisanja kapitalnog dobitka što predstavlja razliku između nabavne cene, tj- cene po kojoj ste pribavili određenu digitalnu imovinu i prodajne cene, obveznik je u obavezi da plati porez na kapitalni dobitak po stopi od 15%. Dok u slučaju generisanja kapitalnog gubitka tj. prodaje digitalne imovine ispod cene po kojoj ste kupili, ukoliko možete da dokumentujete momenat kada ste “ušli u kripto” npr. (izvod sa menjačnice, screenshot transakcije), taj kapitalni gubitak može se kasnije iskoristiti za smanjenje poreza na kapitalni dobitak kada se prodaje neka druga digitalna imovina. Ukoliko fizičko lice nema dokaz o nabavnoj vrednosti, porez se obračunava na celokupnu prodajnu vrednost. Fizička lica poresku prijavu na kapitalne dobitke podnose u roku od 120 dana od isteka kvartala u kojem su ostvarili dobit prodajom (obrazac PPDG 3R), a pravna lica i preduzetnici prijavljuju kapitalnu dobit nakon završetka kalendarske godine prilikom sastavljanja završnog računa.
Poreske olakšice
– Ukoliko je poreski obveznik fizičko lice ili preduzetnik, obaveza po osnovu poreza na kapitalnu dobit ne nastaje ukoliko je digitalna imovina u vlasništvu pre prodaje bila u trajanju od najmanje 10 godina.
– ZPDG predviđa oslobađanje od 50% poreza na kapitalni dobitak za poreskog obveznika koji u roku od 90 dana od prodaje digitalne imovine uloži tako ostvarena sredstva u: 1) osnovni kapital privrednog društva koji je srpski rezident, 2) u kapital investicionog fonda koji je osnovan u skladu sa domaćim propisima uz uslov da se centar poslovanja takvog fonda nalazi na teritoriji Republike Srbije. Zakonodavac takođe postavlja kao uslov da u privredno društvo u koje su takva sredstva uložena ne smanjuje kapital u godini kada je ulaganje izvršeno kao ni tokom naredne dve godine, u suprotnom poreski obveznik gubi pravo na poresko oslobađanje i mora obavestiti poreski organ.
– Ukoliko ulaganje bude izvršeno nakon proteka od 90 dana od prodaje digitalne imovine, ali pre isteka roka od 12 meseci od prodaje, umesto oslobađanja poreski obveznik imaće pravo na povraćaj 50% plaćenog poreza na kapitalni dobitak. Poreska prijava se u svakom slučaju podnosi.
– Izmenama Zakona o porezu na dobit pravnih lica predviđeno je da kapitalni dobitak pravnog lica neće biti
oporezovan ako obveznik u istoj kalendarskoj godini uloži u osnovni kapital društva ili investicionog fonda
osnovanog u skladu sa domaćim propisima pri čemu je neophodno da se i centar poslovnih aktivnosti takvog
društva nalazi u Republici Srbiji.
Da li je dobročino sticanje digitalne imovine poreski događaj?
Izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu godine, predmet oporezivanja porezom na nasleđe i poklon proširen je i na digitalnu imovinu. Ukoliko se obveznik nalazi u prvom naslednom redu u odnosu na ostavioca ili poklonodavca, biće oslobođen poreza na nasleđe odnosno poklon, ukoliko se obveznik nalazi u drugom naslednom redu u odnosu na ostavioca odnosno poklonodavca platiće porez po stopi od 1.5%. U svim ostalim slučajevima stopa prenosa na poklon i nasleđe je 2.5%.
