U postupcima prinudne naplate kreditnih potraživanja, menica predstavlja značajan instrument obezbeđenja. Ipak, kada dođe do spora, postavljaju se pitanja koja mogu biti od presudnog značaja za ostvarivanje prava poverioca, na primer kakve su posledice ako uz blanko menicu nije sačinjeno posebno pisano menično ovlašćenje i ko snosi teret dokazivanja da je menica popunjena suprotno sporazumu?
Ovim pitanjima bavio se Vrhovni sud u presudi Rev 26537/2023, koja pruža koristan osvrt na odnos između blanko menice, osnovnog ugovornog odnosa i mogućnosti osporavanja menične obaveze.
Činjenični okvir predmeta – obrazloženje
U konkretnom slučaju, privredno društvo je zaključilo ugovor o dugoročnom kreditu, a kao sredstvo obezbeđenja urednog vraćanja kredita predate su blanko menice. Jednu od menica potpisalo je i fizičko lice, koje je bilo osnivač i direktor društva.
Nakon što korisnik kredita nije uredno izmirivao svoje obaveze, poverilac je popunio menicu i pokrenuo postupak naplate. Potraživanje prema privrednom društvu nije bilo namireno, između ostalog, zato što se društvo nalazilo u postupku prinudne likvidacije.
U sporu koji je usledio, fizičko lice osporavalo je svoju obavezu, ukazujući i na to da uz blanko menicu nije postojalo posebno pisano menično ovlašćenje.
Šta je odlučio Vrhovni sud?
Vrhovni sud prihvatio je zaključak nižestepenih sudova da samo nepostojanje pisanog meničnog ovlašćenja ne čini blanko menicu ništavom.
Polazeći od člana 16. stav 2. Zakona o menici, sud je ukazao na to da se u odnosu između izdavaoca blanko menice i njenog imaoca može isticati prigovor da je menica naknadno popunjena suprotno postojećem sporazumu.
Po stanovištu Vrhovnog suda, nepostojanje pisanog meničnog ovlašćenja kojim se tužilac ovlašćuje da popuni menicu ne čini menicu nužno ništavom. Tuženi je mogao da dokazuje da je tužilac menicu stekao zlonamerno ili da je prilikom njenog sticanja postupao sa velikom nemarnošću, kao i da je menica popunjena suprotno postojećem sporazumu. Međutim, sam nedostatak meničnog ovlašćenja u pisanoj formi nije dovoljan razlog za utvrđivanje ništavosti menice.
Posebno je značajno pitanje tereta dokazivanja.
Prema stanovištu izraženom u ovoj odluci, kod blanko menice postoji pretpostavka da je popunjena u skladu sa sporazumom izdavaoca i imaoca. Kada izdavalac osporava način popunjavanja menice, mora da iznese i dokaže činjenice koje potkrepljuju takav prigovor, u skladu sa okolnostima konkretnog slučaja.
To ne znači da je svaka menica koju poverilac popuni automatski valjana. Ako je menica popunjena suprotno sporazumu, izdavalac može isticati odgovarajuće prigovore i zahtevati pravnu zaštitu, naročito kada postoje dokazi o zloupotrebi ovlašćenja.
Šta ova odluka znači za banke i druge poverioce?
Odluka ukazuje na nekoliko praktično važnih pitanja.
Prvo, prilikom obezbeđenja kreditnih potraživanja važno je jasno definisati uslove pod kojima se blanko menica može popuniti. Iako nedostatak posebnog pisanog ovlašćenja sam po sebi ne dovodi nužno do ništavosti menice, uredna dokumentacija može smanjiti rizik od sporova.
Drugo, potrebno je voditi računa o tome ko je potpisnik menice i u kom svojstvu je preuzeo obavezu. Činjenica da je neko osnivač ili direktor privrednog društva ne znači sama po sebi da odgovara za sve njegove dugove. U konkretnom slučaju bilo je značajno to što je fizičko lice lično potpisalo menicu i što je sud cenio njegovu meničnu obavezu.
Treće, banka treba da vodi računa o pravilnom popunjavanju menice, datumu dospelosti i rokovima za ostvarivanje meničnih prava. U ovom predmetu Vrhovni sud je posebno razmatrao i trogodišnji rok zastarelosti meničnopravnih zahteva prema akceptantu, odnosno izdavaocu sopstvene menice, i zaključio da potraživanje u konkretnom slučaju nije bilo zastarelo.
Zašto je važno pratiti sudsku praksu?
Sudske odluke pokazuju kako se zakonska pravila primenjuju na konkretne situacije i koje okolnosti mogu biti odlučujuće u postupcima prinudne naplate.
U našim stručnim osvrtima obrađujemo sudsku praksu i pravna pitanja koja imaju praktičan značaj za banke, privredna društva i druge poverioce, sa ciljem da približimo pravne rizike i dileme koje se pojavljuju u postupcima naplate potraživanja.
Izvor: Vrhovni sud Republike Srbije, Rev 26537/2023.
Celovita odluka dostupna je na zvaničnom sajtu Vrhovnog suda:
https://www.vrh.sud.rs/sr-lat/rev-265372023-3121125
