Izvršni postupak često zvuči kao suva pravna formalnost, papir do papira, rešenje do rešenja. Ali iza svakog tog papira kriju se ljudske priče, dužnici koji se bore da zadrže krov nad glavom, poverioci koji traže pravdu, advokati koji balansiraju između zakona i realnosti.
U svemu tome, nije retkost da se potkradu greške. I zato je jedno od ključnih pitanja, šta kada u izvršnom postupku dođe do nepravilnosti? Odgovor leži u jednom važnom institutu izvršnog prava —zahtev za otklanjanje nepravilnosti.
Uvođenje javnih izvršitelja – rasterećenje sudstva
Zakon o izvršenju i obezbeđenju propisuje obavezu javnog izvršitelja da postupak sprovede brzo i pravilno, u skladu sa važećim propisima, uz poštovanje prava izvršnog dužnika i drugih učesnika. Uvođenjem javnih izvršitelja došlo je do značajnog rasterećenja sudstva, ali i do potrebe za dodatnom zaštitom. S tim u vezi, uveden je institut zahteva za otklanjanje nepravilnosti u izvršnom postupku.
Zahtev za otklanjanje nepravilnosti u izvršnom postupku
Prema najnovijim izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju čl. 148, zahtev za otklanjanje nepravilnosti može se podneti u roku od 8 dana od dana učinjene nepravilnosti (za razliku od starijeg zakona čl. 74. koji nije predviđao rok). O zahtevu odlučuje sud ili javni izvršitelj u roku od 8 dana (za razliku od starijeg zakona čl. 74 u kome je taj rok 5 radnih dana – dakle, znatno kraći).
Protiv rešenja kojim je zahtev odbačen ili odbijen, stranke mogu podneti prigovor. Ukoliko je zahtev usvojen, može se podneti žalba nadležnom Višem sudu ili Privrednom apelacionom sudu.
Posledice usvajanja zahteva
Ukoliko je zahtev osnovan, javni izvršitelj ili sud će naložiti otklanjanje nepravilnosti. Takođe, moguće je utvrditi odgovornost za naknadu štete koja je nastala usled nepravilnosti, u posebnom postupku. Osim toga, javni izvršitelj ili sud imaju obavezu da obaveste Ministarstvo pravde i Komoru javnih izvršitelja o utvrđenim nepravilnostima.
Ko može podneti zahtev?
Zahtev za otklanjanje nepravilnosti mogu podneti:
– Stranke: izvršni poverilac i izvršni dužnik;
– Učesnici: lica koja ostvaruju pravo ili interes u izvršnom postupku, ali nisu stranke u postupku (npr. učesnici na javnoj prodaji, kupci na javnoj prodaji, založni poverioci, lica koja imaju pravo koje ostaje nakon prodaje nepokretnosti, kao i treća lica koja tvrde da imaju pravo svojine);
*Pitanje koje ovde postavljamo jeste može li treće lice podneti zahtev za otklanjanje nepravilnosti, odgovor je svakako potvrdan, ali uzimajući u obzir da trećim licima stoji na raspolaganju prigovor trećeg lica, postavlja se dodatno pitanje da li je on izlišan.
Zahtev se podnosi javnom izvršitelju koji sprovodi izvršenje, ili sudu ako izvršenje sprovodi sud.
Ovaj sistem omogućava pravnu zaštitu strankama i drugim učesnicima u postupku, uz poštovanje pravilnosti izvršenja i pravičnosti postupka.
Iako zakon nudi mehanizme zaštite, postavlja se pitanje: da li oni funkcionišu u praksi?
Često se dešava da građani nisu ni svesni svojih prava ili da se obeshrabre u borbi protiv, kako kažu, „nepobedivog sistema“. Zato je važno ne samo znati zakon, već i imati hrabrosti da ga koristiš.
Greške su deo sistema, ali i ispravke
Izvršni postupak nije bezgrešan. Međutim, zakon je predvideo instrumente da se te greške isprave i to brzo, efikasno i sa ciljem da se sačuva poverenje u pravni sistem.
Izvršni postupak, iako često percipiran kao strog i jednostran, ima svoje mehanizme ravnoteže. A zahtev za otklanjanje nepravilnosti u izvršnom postupku upravo je jedan od ključnih stubova te ravnoteže.
Institut komplementaran drugim pravnim lekovima
Za razliku od žalbe, koja se podnosi protiv odluka suda ili javnog izvršitelja i kojom se preispituje zakonitost i osnovanost tih odluka, zahtev za otklanjanje nepravilnosti usmeren je isključivo na postupanje tokom sprovođenja izvršenja. On se ne odnosi na pravni osnov izvršenja, već isključivo na način na koji se izvršenje sprovodi.
To znači da je ovaj pravni lek dostupan kada postoji sumnja da je postupanje izvršitelja bilo suprotno zakonu ili pravilima postupka, čak i kada je sama izvršna isprava nesporna i pravosnažna.
Na primer, ako izvršitelj ne dostavi uredno obaveštenje o sprovedenoj radnji, stranka ne može podneti žalbu na tu radnju jer ona nije formalno rešenje. Umesto toga, može se podneti zahtev za otklanjanje nepravilnosti.
Ovaj institut je, dakle, komplementaran drugim pravnim lekovima, on ne zamenjuje žalbu, prigovor ili predlog za ukidanje rešenja, već služi kao dodatni mehanizam zaštite, posebno u situacijama kada je potrebna brza i neposredna intervencija zbog nepravilnosti u toku izvršenja.
Gde se kriju nepravilnosti?
Iako zakon pruža detaljne smernice u pogledu izvršnog postupka, nepravilnosti se mogu javiti na različitim mestima. Evo nekoliko odredbi i mogućih nepravilnosti koje se kriju iza tih odredaba:
1. Izuzimanje od izvršenja (Član 218. ZIO)
Član 218. ZIO propisuje šta ne može biti predmet izvršenja, uključujući dakle neke lične stvari i osnovne potrepštine za izvršnog dužnika i članove njegovog domaćinstva, kao i pomagala za osobe sa invaliditetom.
Nepravilnost:
Ako izvršni dužnik ima stvari koje su izuzete od izvršenja, kao što su odeća, obuća, posteljina, kućni ljubimci ili hrana i ogrev potreban za tri meseca, a one su ipak popisane ili izvršene, to predstavlja nepravilnost. Takođe, nepravilno procenjivanje da te stvari mogu biti predmet izvršenja je ozbiljna greška.
Primer: Jedan od primera iz prakse odnosi se na situaciju u kojoj je javni izvršitelj popisao motorno vozilo. Ipak, to vozilo je bilo specijalno opremljeno integrisanim delom za osobe sa invaliditetom, što ga svrstava u pomagala koja su zakonom izuzeta od izvršenja. U ovom slučaju, zbog nepravilnog postupanja, podnosi se zahtev za otklanjanje nepravilnosti jer je izvršenje sprovedeno u suprotnosti sa zakonskim propisima.
2. Popisivanje i predaja rešenja o izvršenju (Član 220. ZIO)
Član 220. stav 1. i 2. ZIO nalaže da izvršni dužnik mora biti obavešten o rešenju o izvršenju pre početka popisa i da mu rešenje bude ili predato ili pribijeno na mestu popisa.
Nepravilnost:
Nepravilnost nastaje ako rešenje o izvršenju nije predato izvršnom dužniku pre početka popisa, ili ako rešenje nije pravilno pribijeno na mestu popisa, čime se krši pravo izvršnog dužnika na obaveštenost o postupku.
Primer:
U praksi su česte situacije da rešenje nije bilo lepo pribijeno uz ogradu i da je vetar odneo rešenje, te bi se to moglo smatrati nepravilnošću, zato je preporuka da se ono uslika kako bi se dokazalo da je rešenje pribijeno na odgovarajući način.
3. Rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave (Član 66. ZIO)
U rešenju o izvršenju navode se sud, izvršni poverilac i izvršni dužnik s identifikacionim podacima (član 30), izvršna isprava, potraživanje izvršnog poverioca, sredstva i predmeti izvršenja, uputstvo o pravu na izjavljivanje pravnog leka i drugi podaci koji su potrebni za sprovođenje izvršenja.
Nepravilnost:
Ako izvršni poverilac u predlogu za izvršenje nije naznačio sredstvo i predmet izvršenja tj. odredio je izvršenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika, javni izvršitelj, bez predloga izvršnog poverioca, donosi zaključak kojim posle identifikovanja imovine izvršnog dužnika određuje sredstvo i predmet izvršenja. Protiv zaključka iz ovog člana može se podneti zahtev za otklanjanje nepravilnosti u roku od osam dana od dana dostavljanja zaključka.
4. Načelo srazmere (Član 56. ZIO)
Javni izvršitelj dužan je da prilikom izbora sredstva i predmeta izvršenja vodi računa o srazmeri između visine obaveze izvršnog dužnika i sredstva i vrednosti predmeta izvršenja.
Nepravilnost:
Nepravilno utvrđivanje visine vrednosti predmeta izvršenja i obračuna visine duga izvršnog dužnika i procena najmanje nepovoljnog predmeta izvršenja za izvršnog dužnika.
Primer:
Još jedan primer iz prakse odnosi se na situaciju u kojoj izvršitelj započne sprovođenje izvršenja na njivi koju dužnik obrađuje i od koje živi, ili na traktoru, dok istovremeno poseduje skupi automobil. U ovom slučaju, budući da je njiva osnovni izvor prihoda za dužnika, izvršenje na automobilu, koji bi bio manje nepovoljan za dužnika, bilo bi primerenije. Zbog nepravilnog izbora sredstva izvršenja, može se podneti zahtev za otklanjanje nepravilnosti.
Pravičnost, ravnoteža i poverenje
Dakle, iako izvršni postupak može delovati hladno i formalno, iza svakog rešenja stoje stvarni ljudi sa stvarnim problemima. Zakon o izvršenju i obezbeđenju pruža mehanizme koji omogućavaju da se te greške isprave, čime se čuva pravičnost, ravnoteža i poverenje u pravni sistem. U svetu koji je sve brži i složeniji, važno je imati na umu da svi učesnici u postupku, bilo da su to poverioci, dužnici ili treća lica, imaju prava na zaštitu i mogućnost da isprave nepravilnosti koje nastanu.
Zato, ako si dužnik, poverilac ili čak neko treće lice u izvršnom postupku, budi svestan svojih prava i uvek se bori za njih. Zakon je tu da te zaštiti, a instrumenti poput zahteva za otklanjanje nepravilnosti su tu da obezbede pravičnost i ravnotežu na svakom koraku izvršenja.
