Uloga kontrole usklađenosti u poslovanju
Pojam usklađenost (ili usaglašenost) u poslovanju (ili na engleskom Compliance) ne obuhvata samo usklađenost sa zakonima i podzakonskim aktima, već i sa odgovarajućim etičkim principima i dobrom tržišnom praksom u datoj oblasti poslovanja.
Uloga Compliance funkcije u kompanijama se ogleda, između ostalog, u praćenju izmena regulatornog okvira, savetovanju, proceni rizika, kontroli, treningu zaposlenih, komunikaciji sa državnim organima i regulatorima, izveštavanju, kao i stvaranju takozvane (korporativne) kulture Usklađenosti u poslovanju u kompaniji.
Uloga ove funkcije u organizaciji je i da pravovremeno uoči i proceni rizik, izvesti o njemu i predloži mere za adekvatno upravljanje uočenim rizicima, tako da se oni eliminišu ili smanje na prihvatljivu meru.
Posledice neusklađenog poslovanja kompanija mogu se ogledati u finansijskim gubicima, radnopravnim posledicama, propisivanjem različitih mera regulatora po kojima kompanija mora da postupa, a često mogu dovesti i do krivičnih sankcija za samu kompaniju i odgovorna lica. Međutim, posledice mogu biti i dalekosežnije i ogledaju se u gubitku poverenja i dugotrajnom narušavanju reputacije kompanije.
Kako je funkcija kontrole usklađenosti poslovanja regulisana u Republici Srbiji
U našoj regulativi se poslednjih dvadeset godina vidi veliki pomak u regulisanju nekih od Compliance relevantnih oblasti kao što su zaštita podataka o ličnosti, sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, zaštita konkurencije, zaštita životne sredine i održivo poslovanje i drugo. Uzrok je često i usklađivanje naših zakona sa zakonodavstvom Evropske unije (kao primer možemo uzeti GDPR i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti). Važno je naglasiti da zakonodavstvo Evropske unije, kao i pojedinih evropskih zemalja ima veliki posredan uticaj i na naše kompanije. Jedan od primera je promena nemačkog zakonodavstva donošenjem Zakona o odgovornosti u lancu snabdevanja koji se odnosi na radna prava, ali i na nekoliko važnih ekoloških pitanja i rizika. Naime, kompanije u Nemačkoj odgovorne su za usklađenost poslovanja ne samo svojih kompanija koje posluju na teritoriji Nemačke i Evropske unije, već i za usklađenost poslovanja svojih dobavljača bez obzira gde im se nalazi sedište. Tako će, u slučaju da proizvođač komponenti za neku nemačku kompaniju grubo krši prava radnika na teritoriji Srbije, i sama kompanija u Nemačkoj snositi posledice i sankcije od strane svog regulatora. Iz tog razloga kompanije u Srbiji, koje su deo lanca snabdevanja za kompanije u Nemačkoj, obuhvaćene pomenutim Zakonom o odgovornosti u lancu snabdevanja, morale su da uspostave takozvani menadžment rizika u odnosu na zaštitu ljudskih prava i ekološka pitanja da bi u potpunosti bile usklađene sa novim zakonom.
Oblast usklađenosti poslovanja je kao obavezna funkcija u važećoj regulativi jedino zakonski regulisana u oblasti bankarstva, ali se i u Zakonu o bankama („Sl. glasnik RS“, br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015) spominje samo u članovima 82 – 84 navedenog zakona. Čak i u oblasti bankarstva, koja se često smatra i preregulisanom, za oblast usklađenosti poslovanja predviđeno je samo par članova gde je poprilično uopšteno definisana funkcija kontrole usklađenosti poslovanja banke. Zakon o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021) spominje usklađenost poslovanja u članu 452, stav 1, tačka 1, gde je definisano da poslovi unutrašnjeg nadzora naročito obuhvataju i kontrolu usklađenosti poslovanja društva sa zakonom.
Zakoni, propisi i standardi koji ulaze u područje Compliance funkcije imaju različite izvore: primarni/sistemski zakoni, pravila i standardi doneti od strane regulatora i supervizora, tržišne konvencije, kodeksi ponašanja koje izdaju strukovna udruženja i interni etički kodeksi koji se primenjuju na zaposlene. Imajući u vidu druge pravne izvore koje obavezuju poslovne banke, kao i detaljne kontrole koje sprovodi Narodna banka Srbije kao regulator, kao i obaveza slanja redovnih izveštaja regulatoru, Compliance funkcija je verovatno najdetaljnije uređena u poslovnim bankama koje posluju na teritoriji Srbije.
Pored poslovnih banaka, i drugi privredni subjekti shvataju važnosti regulisanja Compliance funkcija u okviru svojih organizacija. Navedena funkcija nije svojstvena samo za kompanije, već i za državne organe, javna preduzeća i druge organizacije.
Inovacija uvek zahteva adaptaciju
Oblast usklađenosti poslovanja je mlada oblast i čak i u kompanijama u kojoj je uspostavljen tim koji se bavi temama relevantnim za Compliance, potrebno je vreme kako bi zaposleni u kompaniji, a vrlo često i sam menadžment kompanije, pravilno shvatio samo ulogu, ali i važnost i nužnost ove funkcije.
Treba imati na umu i da je regulatorni okvir promenljiv te da se stalno nameću nova pravila ili menjaju stara, tako da je usklađenost i kontrola usklađenosti poslovanja proces, a ne cilj. Mnoga pravila s namerom nisu precizno formulisana (npr. tržišne konvencije, kodeksi ponašanja koje izdaju strukovna udruženja, etički kodeksi i slično) te ostavljaju veliki prostor samim kompanijama da ih široko tumače i konstantno tragaju za najoptimalnijim rešenjima.
Poslovanje kompanija, tehnologije i poslovni procesi se menjaju tako velikom brzinom da se delokrug Compliance funkcije svake godine samo povećava. Veštačka inteligencija, digitalna imovina, kriptovalute su nešto čime se jedan Compliance officer sigurno ne bi bavio u nekoj kompaniji 2000. godine, ali je sada nešto što definitvno spada u osnovne zadatke i delokrug poslova funkcije kontrole usklađenosti poslovanja. Kompanije danas troše ogromne resurse kako bi uskladile svoje poslovanje u inovativnim industrijama u nastojanju da sustignu ove promene, iako i samo domaće i međunarodno zakonodavstvo imaju velikih poteškoća da ih isprate.
Pored navedenog, potrebno je promeniti i način razmišljanja i perspektivu vlasnika i menadžmenta kompanija koja posluju u Srbiji koji bavljenje Compliance-om i dalje smatraju dodatnim troškom poslovanja, i previše komplikovanim, ne shvatajući da je kontrola usklađenosti poslovanja stvar prevencije i neophodan činilac održivog i uspešnog poslovanja svake kompanije.
