Digitalna imovina poslednjih godina postaje sve važniji deo savremenog poslovanja i investiranja. Iako teme poput Bitkoina, digitalnih tokena i kriptovaluta i dalje bude dozu nepoverenja i senzacionalizma, razumevanje pravnog položaja digitalne imovine danas je ključno, kako za fizička, tako i za pravna lica.
Prateći „duh vremena“, koji donosi redefinisanje tradicionalnog finansijskog sistema i talas četvrte industrijske revolucije zasnovan na blokčejn tehnologiji, srpski zakonodavac je donošenjem Zakona o digitalnoj imovini, koji je stupio na snagu krajem juna 2021. godine, uveo više pravne sigurnosti u ovu oblast, otklonio brojne nedoumice i otvorio prostor za novi investicioni ambijent, iako u određenim delovima zakon i dalje ima manjih nesavršenosti. Usvajanjem ovog zakona, Srbija je dobila jasan zakonodavni okvir i svrstala se među pionire u Evropi koji su na vreme prepoznali značaj digitalne imovine. Donošenje Zakona o digitalnoj imovini praćeno je i izmenama drugih relevantnih propisa, posebno onih koji se odnose na poresku regulativu (crypto tax).
Prema poslednjim istraživanjima, procenjuje se da je tržišna kapitalizacija vrednosti digitalne imovine u Republici Srbiji oko 5.5 milijardi evra, dok između 4 i 6% građana Srbije poseduje neku vrstu digitalne imovine, u zemljama Evropske unije taj broj se kreće između 10 i 15%, a u Severnoj Americi oko 30%. Procene su da na planeti zemlji oko 500 miliona ljudi poseduje neku vrstu digitalne imovine, što po svemu sudeći ukazuje da je ova industrija u eksponencijalnom rastu u godinama pred nama.
Koje vrste digitalne imovine prepoznaje Zakon o digitalnoj imovini u Srbiji?
Kada govorimo o samim vrstama digitalne imovine, Zakon o digitalnoj imovini prepoznaje dve osnovne kategorije:
– virtuelne valute i
– digitalne tokene.
Ova podela je pravno značajna jer, na primer, prema Zakonu o porezu na dodatu vrednost, postoje razlike u načinu regulisanja ovih kategorija.
Narodna banka Srbije je nadležna za oblast virtuelnih valuta, dok je Komisija za hartije od vrednosti zadužena za oblast digitalnih tokena uz napomenu da je u Republici Srbiji do sada izdato 10 belih papira (whitepaper) uz tendenciju rasta.
Bitkoin – šta su virtuelne valute i kako funkcionišu?
Sam zakon definiše virtuelne valute kao vrstu digitalne imovine koju nije izdala centralna banka niti drugi organ javne vlasti, koja nije vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema pravni status novca, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski. Ako ovu definiciju posmatramo kroz primer najpoznatije virtuelne valute – Bitkoina, dolazimo do zaključka da virtuelne valute nisu zakonsko sredstvo plaćanja, ali jesu sredstvo razmene koje funkcioniše na principima sličnim novcu. One ne zavise od poverenja u centralnu banku ili državu, već od poverenja u tehnologiju koja funkcioniše van domašaja bilo koje institucije. Prvobitna ideja nastanka Bitkoina bila je upravo stvaranje alternativnog načina plaćanja koji se odvija javno, bez posrednika i bez banaka. Bitkoin danas, uprkos svojim manjim ili većim fluktuacijama, zaista postaje digitalno zlato i sredstvo očuvanja vrednosti. Istorijski posmatrano, u poslednji 10 godina, Bitkoin je doneo veću dobit investitorima od tradicionalnih finansijskih instrumentata poput SiP 500 indeksa, ako uzmemo u obzir i da je emisija Bitkoina ograničena na 21 milion, kao i to da neće biti mogućnosti izazivanja inflacije novostvorenim Bitkoinom, sledeći ekonomsku maksimu da sve što je retko to je i vredno, možemo samo pretpostaviti vrednost Bitkoina za deset godina.
Šta su digitalni tokeni i koje vrste postoje?
Kada je reč o digitalnim tokenima, Zakon ih definiše kao vrstu digitalne imovine koja predstavlja određeno imovinsko pravo u digitalnoj formi, a to može uključivati i pravo korisnika tokena na pružanje određene usluge.
Sa stanovišta imaoca digitalnih tokena, razlikuju se:
– Investicioni (investment tokens) i
– Korisnički tokeni (utility tokens)
Investicioni tokeni imaju finansijsku prirodu i koriste se kao instrument prikupljanja kapitala jer svojim vlasnicima omogućavaju potencijalno uvećanje kapitala ili određena prava upravljanja.
Korisnički tokeni služe pristupu određenim uslugama i imaju više praktičnu nego finansijsku funkciju.
Prema svojstvu zamenljivosti, tokeni se dele na:
– Zamenljive (fungible tokens), koji imaju iste osobine i vrednost pa se mogu međusobno zamenjivati, i
– Nezamenljive (non-fungible tokens – NFT), koji su jedinstveni i ne mogu biti zamenjeni drugim tokenom.
Kada je reč o NFT tokenima, svaki ima sopstvenu vrednost i individualnost, što ih čini posebno zanimljivim za digitalnu umetnost, kolekcionarstvo i slične oblasti. Generalno gledano, digitalni tokeni vlasnicima daju određeno pravo koje je sadržano unutar tog fajla kao elektronskog zapisa, pri čemu to može biti svako imovinsko pravo kao što je npr. učestvovanje u dobiti (pravo na dividendu), svojinsko pravo, pravo intelektualne svojine itd.
Vrednost tokena proističe iz onoga što on simbolizuje pa se može reći da su digitalni tokeni svojevrsne digitalne hartije od vrednosti u formi elektronskog zapisa, koje se mogu jednostavno prenositi sa jednog kripto-novčanika (wallet-a) na drugi.
Postoje li hibridni oblici digitalne imovine i stabilne valute?
Pored ove osnovne podele, zakon prepoznaje:
– Mešovite (hibridne) tokene, koji u sebi objedinjuju karakteristike digitalne imovine i virtuelnih valuta, kao i
– Stabilne novčiće (stable coins), čiji je cilj održavanje stabilne vrednosti u odnosu na određenu imovinu ili valutu.
U praksi, to znači da izdavaoci stabilnih novčića, poput Tethera (USDT), nastoje da njihova vrednost ostane jednaka, na primer, jednom američkom dolaru (1:1), što se pokazalo kao jedan od najuspešnijih poslovnih modela u svetu digitalne imovine kom pribegava sve veći broj kompanija i fizičkih lica. U prilog toj informaciji govori i podatak da je kroz Tether-ov poslovni model u 2024. godini izvršeno više transakcija nego što su to imali Visa i Master Card.
Digitalna imovina i pravna sigurnost – korak ka modernom tržištu kapitala
Digitalna imovina više nije pojam budućnosti, već realnost savremenog poslovanja i investicionog okruženja. Donošenjem Zakona o digitalnoj imovini, Srbija je postavila temelje za jasno i predvidivo regulisanje oblasti koja objedinjuje pravo, finansije i tehnologiju. Ipak, zbog brzog razvoja tržišta i stalnih inovacija, tumačenje i primena ovog zakona zahtevaju stručno razumevanje i pažljivo usklađivanje sa postojećim propisima.
Za advokatske kancelarije i pravne stručnjake, digitalna imovina predstavlja novo i kompleksno područje koje traži multidisciplinarni pristup od poznavanja regulative i poreskih aspekata, do savetovanja klijenata o sigurnom ulaganju, izdavanju tokena i korišćenju virtuelnih valuta u skladu sa zakonom.
Pravilno razumevanje pravnih aspekata digitalne imovine doprinosi ne samo zaštiti interesa klijenata, već i jačanju poverenja u digitalno tržište kao deo modernog finansijskog sistema Srbije.
