Platforme za razmenu video sadržaja – YouTube, Vimeo i TikTok
Platforme za razmenu video sadržaja, kao što su YouTube, Vimeo i TikTok, postale su primarni kanali za distribuciju kreativnih radova, omogućavajući pristup širokom spektru sadržaja koji su kreirali sami korisnici. Ove platforme pružaju značajan pristup kulturnim i kreativnim delima, otvarajući mogućnosti za razvoj inovativnih poslovnih modela unutar kulturne i kreativne industrije. Međutim, iako olakšavaju dostupnost i raznolikost sadržaja, one donose i pravne izazove kada se zaštićeni sadržaji postave na platforme bez prethodnog odobrenja nosilaca prava. U ovom tekstu istražujemo ko je odgovoran za pribavljanje dozvola i plaćanje naknada prilikom objavljivanja autorskih dela na ovim platformama, osvetljavajući pravnu nesigurnost koja iz toga proističe.
Odgovornost korisnika i platformi: Gde leži pravna obaveza?
Filmska dela, muzika i drugi zaštićeni sadržaji često se pojavljuju na platformama za razmenu video sadržaja u video klipovima generisanim od strane korisnika tih platformi, bilo kao pozadina, ili kao deo glavnog narativa. Ova situacija otvara pitanje – ko bi trebalo snositi odgovornost za moguće povrede autorskih prava kada prava na postavljene tih sadržaja nisu pribavljena? Da li je to korisnik koji je postavio sadržaj, ili je to sama platforma koja omogućava deljenje istih?
Naša postojeća zakonska rešenja ne rešavaju ovo pitanje na adekvatan način, ostavljajući prostor za različita tumačenja. Pre svega, neophodno je objasniti da radnja postavljanja, odnosno prikazivanja autorskih dela na platformi, u autorskopravnom smislu, predstavlja interaktivno činjenje tih sadržaja dostupnim javnosti, što zapravo znači omogućavanje pojedincu individualni pristup delu sa mesta i u vreme koje on odabere, a što je isključivo pravo autora ili nosioca prava.
Argument da je korisnik odgovoran za eventualno neovlašćeno objavljivanje dela proističe iz činjenice da je on taj koji, postavljanjem zaštićenog sadržaja na platformu, čini taj sadržaj dostupnim javnosti. S druge strane, ne možemo zanemariti da platforma ima značajan uticaj na to šta će biti prikazano i kako će sadržaj biti organizovan, zahvaljujući svojim algoritmima koji usmeravaju pažnju publike. Međutim, platforme u principu ne snose odgovornost za sadržaje koje korisnici postavljaju, jer se smatraju samo posrednicima za koje važi pravilo „sigurne luke“ prema regulativi o elektronskoj trgovini. Naime, ovo pravilo omogućava onlajn platformama, kao što su društvene mreže, platforme za razmenu video sadržaja i sajtovi za e-trgovinu, da se generalno ne smatraju odgovornim za sadržaje koje generišu korisnici. Međutim, da bi uživale ovu zaštitu, platforme moraju brzo delovati i ukloniti nelegalni materijal nakon što prime validno obaveštenje o uklanjanju od nosioca prava.
Dakle, uzimajući u obzir sve navedeno, dolazimo do zaključka da su prema domaćim zakonskim rešenjima, ipak korisnici platformi ti koji imaju obavezu da pribave dozvolu od nosilaca prava i da plate naknadu pre objavljivanja zaštićenog sadržaja.
Međutim, u praksi je ovo teško izvodljivo, s obzirom na ogroman broj korisnika i količinu sadržaja koji se svakodnevno objavljuje. Dodatno, često ne postoji kontakt između nosilaca prava i korisnika – korisnici neretko nisu u mogućnosti da identifikuju ko je nosilac prava, dok nosioci prava često nisu svesni da je njihov sadržaj objavljen na mreži. Ova situacija dodatno komplikuje proces usklađivanja sa zakonskim zahtevima i otežava zaštitu autorskih prava.
Reakcija EU: Direktiva kao rešenje za pravnu neizvesnost
U svetlu tih činjenica, institucije Evropske unije preduzele su odlučne korake kako bi rešile raskorak između postojeće regulative i stvarnosti u vezi sa zaštitom autorskih prava u digitalnom okruženju. Kako su digitalne tehnologije napredovale, postalo je očigledno da postojeći zakonodavni okvir nije dovoljan za zaštitu autorskih prava, posebno kada se autorska dela objavljuju na platformama za razmenu video sadržaja. U tom kontekstu, Direktiva (EU) 2019/790 o autorskom i srodnim pravima na jedinstvenom digitalnom tržištu od 17. aprila 2019. godine predstavlja ključan odgovor na ovu pravnu neizvesnost, jer jasno definiše obavezu operatera platformi za razmenu video sadržaja da pribave dozvolu od nosilaca prava pre nego što omoguće pristup delima zaštićenim autorskim pravom.
Direktiva (EU) 2019/790
Ova direktiva ne samo da rešava dugogodišnju dilemu o tome ko snosi odgovornost za javno saopštavanje, odnosno interaktivno činjenje dostupnim autorskih dela, već i jača poziciju nosilaca prava, omogućavajući im efikasnije ostvarivanje svojih prava u digitalnom okruženju. Na osnovu ovog novog zakonodavnog okvira, operateri platformi više ne mogu da se oslanjaju na zaštitu instituta „sigurne luke“ iz prethodnih regulativa, već su direktno odgovorni za svako neovlašćeno objavljivanje sadržaja na njihovim platformama, čime se značajno unapređuje zaštita prava intelektualne svojine u savremenom digitalnom svetu.
Domaća regulativa: Ključ za unapređenje autorskih prava u digitalnom okruženju
Kako bismo unapredili situaciju na domaćem tržištu, važno je prilagoditi naše zakonodavstvo kako bi ono odražavalo savremene izazove i realnosti koje donosi digitalno okruženje. U tom smislu, možemo se osloniti na Direktivu (EU) 2019/790, koja pruža jasne smernice i pravni okvir za upravljanje autorskim pravima u kontekstu platformi za razmenu video sadržaja. Uvođenjem ovih pravila, ne samo da ćemo rešiti brojne pravne nedoumice vezane za odgovornost korisnika i platformi, već ćemo i postići ravnotežu između slobode izražavanja i zaštite autorskih prava.
Naime, jasno definisanje obaveza koje se postavljaju kako korisnicima, tako i operaterima platformi, omogućava stvaranje transparentnijeg okruženja u kojem će svi učesnici moći da deluju sa više sigurnosti. Kada korisnici razumeju svoje odgovornosti vezane za pribavljanje dozvola od nosilaca prava, u stanju su da koriste platforme za razmenu video sadržaja bez straha od pravnih posledica. Ovime ne samo da se unapređuje kreativnost i sloboda izražavanja, već se istovremeno pruža i potrebna zaštita autorima i nosiocima prava.
Osim toga, implementacijom ovih pravila ispraviće se postojeći disbalans između vrednosti kreiranog sadržaja i prihoda koji po tom osnovu ostvaruju nosioci prava. Ovo će stvoriti podsticaj za dalji razvoj kreativne industrije i omogućiti održivost umetnicima, autorima i kreatorima sadržaja. Najzad, adekvatna zakonska rešenja mogu doprineti jačanju poverenja u digitalne platforme, što je ključno za opstanak i rast domaćeg tržišta u eri digitalizacije.
