Razvoj veštačke inteligencije u poslednjoj deceniji
Veštačka inteligencija je doživela značajan razvoj zahvaljujući ogromnoj količini dostupnih podataka, poboljšanim kompjuterskim performansama i naprednim arhitekturama zasnovanim na dubokom učenju (deep learning).
Za razliku od klasičnih računarskih programa koji su isključivo alati u rukama čoveka, moderni AI sistemi, posebno generativna veštačka inteligencija, sposobni su da autonomno kreiraju potpuno nove sadržaje, uključujući tekstove, slike i video materijale.
Uticaj veštačke inteligencije na kreativnu industriju
Svi osećamo posledice četvrte industrijske revolucije, bilo kroz uzbuđenje zbog novih mogućnosti ili strah od potencijalnog gubitka radnih mesta. Veštačka inteligencija se koristi u različitim oblastima, a posebno u kreativnoj industriji, gde piše knjige, komponuje muziku, kreira slike i čak „snima“ filmove!
Trenutno najpoznatiji model za generisanje audiovizuelnih dela je SORA, razvijen od strane OpenAI. Pored njega, postoje i drugi modeli, poput Make-A-Video kompanije Meta i Google-ovog Lumiere-a, koji omogućavaju generisanje video sadržaja iz tekstualnih uputa (text-to-video modeli).
Još 2016. godine, film „Sunspring“ pokazao je da AI može biti i scenarista – scenario ovog naučno-fantastičnog filma napisala je veštačka inteligencija Benjamin, obučena na scenarijima iz 1980-ih i 1990-ih godina.
Može li veštačka inteligencija biti autor filmskog dela?
Pravni aspekti i autorska prava
Pitanje koje se postavlja jeste da li sadržaji koje generiše veštačka inteligencija mogu biti zaštićeni autorskim pravom i da li AI može imati status autora.
Prema Zakonu o autorskom i srodnim pravima, konkretno članu 2, autorsko delo se definiše kao originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi. Ključni kriterijum je originalnost, što podrazumeva izraz ličnosti i intelekta autora.
Veštačka inteligencija, međutim, nema samosvest, te sadržaji koje generiše ne mogu predstavljati izraz njene ličnosti. Shodno tome, u skladu sa članom 9. Zakona, autor može biti samo fizičko lice, a ne AI.
Evropska regulativa i budućnost AI u pravu
S obzirom na rastuću autonomiju AI sistema, Evropski parlament razmatra uvođenje posebne pravne kategorije – „elektronska lica“, koja bi omogućila regulisanje pravne odgovornosti veštačke inteligencije. Međutim, u sadašnjem pravnom okviru, AI ne može imati autorsko pravo na sadržaje koje generiše.
Veštačka inteligencija je revolucionarni alat koji menja način na koji stvaramo sadržaj, ali prema važećim zakonima, ona ne može biti autor. Njeni sadržaji ne ispunjavaju uslove za autorskopravnu zaštitu, ali kako tehnologija napreduje, pravni okvir će se sigurno prilagođavati novim izazovima.
